Razvoj govora kod dece

Sticanje sposobnosti verbalne kominikacije otpočinje prvim krikom novorođenčeta i traje tokom života. Razvoj govora i jezika deli se na tri faze:

Prelingvalna faza

Lingvalna faza

Postlingvalna faza -traje tokom celog života

Karakteristike prelingvalne faze:

1. Vokalizacija- pojava vezana za prve mesece nakon rođenja, kada dete spontano proizvodi glasove naziva se vokalizacije.Prvi krik predstavlja najraniji oblik vokalizacije. Dete proizvodi glasove kada plače i kada je zadovoljno. Ovi glasovi se javljaju spontano bez učenja. Da dete ne uče te glasove dokaz je činjenica što se oni javljaju u istom obliku kod sve dece različite nacinalnosti a izgovaraju ih deca koja su gluva od rođenja.

2. Brbljanje- pre nego što se glasovi kombinuju u reči sa značenjem, oni se kod deteta od 5 meseca pojavljuju kao grupa samoglasnika i suglasnika , kao dečije brbljanje i čavrljanje. Dete izgovara po nekoliko glasova zajedno koji nemaju nikakvo značenje i ne mogu se reprodukovati. Izgovarajući te grupe glasova dete se u stvari igra.

U daljem razvoju govora dolazi do udvajanja tih pomenitih slogova , pa dete izgovara “ma-ma”, “ba-ba”, ali ni ti udvojeni glasovi nemaju značenje.

Dete izgovara slogove od 5 do 12 mes. kada se javlja prva reč. Onog trenutka kada dete izgovori udvojen slog povezan sa nekom osobom, predmetom ,radnjom ili raspoloženjem , taj udvoje slog dobija smisao i postaje reč. Uporedno sa vokalizacijom i brbljanjem , sa upotrebom govornog aparata, razvija se i percepcija jezika kao i razumevanje tuđeg govora.

Na uzrastu od 6 meseci dete je u stanju razlikovati ljutit ton ljudskog glasa od tepajućeg. Dete najpre razume reči i rečenice koje odrasli izgovaraju na osnovu njihove melodičke i ritmičke strukture.

Lingvistička faza:

Prva reč je grupa glasova koje dete izgovara a koje ima značenje.Prva reč ima izvesne karateristike.Ona je formalno jedna reč ali ima značenje rečenice npr. kaže: “mama”, ono time označava čitavu misao : “mama uzmi me”.Prva reč obično označava neko emocionalno stanje: želju, težnju ili potrebu.

Tokom druge godine života broj reči koje dete poznaje ili upotrebljava drastično se povećava. Sa navršene dve godine taj broj iznosi 200, u trećoj oko 700,u četrvtoj oko 1500 a u petoj oko 2000 reči. Na uzrastu od dve godine dete najviše upotrebljava imenice koje imaju značenje čitave rečenice.

Razvoj rečenice- tek krajem druge godine dete zna kombinovati dve reči u rečenici. To su obično imenica i glagol ( “ dete ruča”),ili imenica i pridev (“lepa kuća). Ove rečenice obično prati gestovima. Ubrzo zatim sastavlja rečenicu od tri reči ( “Ana hoće lutku”).

Samo se uslovno može govoriti o redosledu javljanja reči:

Prva polovina druge godine – imenice

Druga polovina druge godine – pridevi i prilozi

Sredina druge godine – glagoli

Krajem druge i početkom treće godine – zamenice

U trećoj godini – rečce, predlozi, veznici, brojevi . Zamenica se javlja krajem druge i početkom treće godine, mada dete dugo koristi svoje ime, što znači da se nije izdvojilo iz sredine kao posebna osoba. Kada dete upotrebi zamenicu JA, postalo je svesno sebe, a to je važan period u životu deteta.

Do kraja predškolskog perioda u govoru deteta su zastupljene sve vrste reči i njegov se govor približava govoru odraslih.

Sposobnost deteta da komunicira, ili da odgovori na komunikaciju, javlja se mnogo pre ovladavanja verbalnih sposobnosti. Da bi se govor normalno razvijao, dete mora biti sposobno da poveže izgovorenu reč sa datim predmetom ili osobom. Deca kod koje je ovaj proces usporeniji kasne u razvoju govora.

Hronologija usvajanja govornih glasova- fonema:

Uzrast

Prva godina

Druga godina

Treća godina

Četvrta godina

Peta godina

Foneme

A, B, V, M, P, T, D

G, I, F, N

E, U, Nj, O, H, K, J

S, Š, Z, C, Č, L, Lj, R

Ž, Ć, Dž, Đ

Govorne teškoće i greške u izgovoru deteta ne treba kritikovati jer se dete može obeshrabiti i prestati da govori ili praviti još veće greške. Detetu treba pravilno ponoviti ,reč, frazu ili rečenicu.

Kako možemo stimulisati jezički razvoj deteta od prve do treće godine života

Da bi dete ovladalo govorom neophodan je spoj sredinskih i bioloških faktora. Nasleđe, normalna inteligencija, očuvan sluh, razvijena motorika govornih organa, nisu dovoljni bez podsticajnog delovanja okružujuće sredine. Okružujuća sredina za dete je porodica u kojoj odrasta i vrtić u kojem se razvija. Što je bogatija sredina ona je stimulativnija za govor. Dete govor ne uči nego stiče u sredini kojoj odrasta.

Važno je da dete sluša pravilan govor i da ima dovoljan broj podsticaja.

Treba mu govoriti sa puno ljubavi, strpljenja i brižljivosti ali ga nikako ne treba ućutkavati.

U razgovoru sa detetom upotrebljavati jednostavne reči i rečenice.

Gledati dok dete gestikulira.

Slušati dete dok priča.

Uvek naglas pokušajte da rastumačite šta dete misli.

Budite dobar model detetu.

Učinite komunikaciju zabavnom.

Sa navršenih godinu dana dete je aktivan učesnik u komunikaciji

Vreme hranjenja pruža puno mogućnosti za podsticanje dečijeg govorno-jezičkog razvoja.

Dete gleda u Vas, pokazuje rukom hranu i izgovara “ruča”.Vi odgovarate i ponavljate detetove reči i dodajete: “Mi ćemo ručati”.Ako dete samo pokazuje predmet, Vi ih imenujete npr “hrana”.Ako dete kaže “so” za “sok” Vi ponovite za njim ali pravilno “sok”.Možete se igrati “čišćenja kuhinje” i tražiti od deteta da Vam donese svoj tanjir iz kog je jelo kako bi širili fond reči koje razume i izgovara.

Dopustite detetu da se uključi u razgovor, da priča o čemu hoće .

Proširiti razgovor dodavanjem informacija na određenu temu

Pokazati interesovanje za ono što dete govori.

Igrati se sa detetom “ na slovo na slovo”

Praviti lanac reči u kojima se menjanjem jednog glasa u reči dobijaju nove reči ( rak- mak- lak )

Posticati govor i pokret kroz ritmičke pesme( hodalice, cupkalice ).

Dovršavati započete reči( odrasli – dete, dete –dete) i stihove poznatih pesama detetu.

Imenovanje po slikama, dovršavanje rečenice( slikovne karte, slike iz novina, …. )

Posticati dete da samo izgovori reč uz korišćenje pokreta ( u praksi dete pokaže a odrasli kaže).

Značaj i povezanost motorike i govor kod dece

Naučnici koji se bave razvojem CNS kod dece u saradnji sa onima koji se bave govorom otkrili su da veliko stimulativno značenje za razvoj govora kod dece ima upravo motorika ruke tj . prstiju. Povezanost te dve funkcije lako je uočiti jer svi a posebno deca u trenutku kada ne mogu da pronađu odgovarajuću reč , pomognu sebi rukama ili gestovima ( ili obrnuti dok dete crta često plazi jezik). Filozofi su dokazali da je nivo razvijenosti dečijeg govora proporcionalan nivou formiranosti fine motorike prstiju ruke.

Što su detetovi prstići aktivniji to se bolje ostvaruje njegov govorni, emocionalni i intelektualni razvoj. Igre sa prstićima čine dete emocionalno i mentalno opuštenije pa ih je zato potrebno započeti već u najranijoj dobi , pre 6 mes. života. Prilikom vežbanja prstića roditelji bi trebali da pevaju deci ritmičke pesmice i brojalice jer samo na taj način dvojako stimuliše detetov govor. Dete pamti ono što vidi i uradi, svaku reč propratiti pokretom – govorom.

Razvoj govora kod dece